Nekako s godinama polako je moj kreativni haos izgubio onaj deo *kreativni* ,pa je snalaženje u vremenu i prostoru znatno otežano.Zbog puno obaveza i manjka vrmena događa se da vrlo često da torbu spustim usput po kući,pa kad mi zatreba , onda nastaje haos.To mi se najčešće događa kad uđem u kuću , noseći bebu i držeći za ruku trogodišnjaka ,plus torbu neku, torbu spustim u hodnik ili dnevnu sobu, bebu u krevetac pa počem sa izuvanjem ... i tako dok se raspremimo prodje dvadesetak minuta ,a ja ne mogu da nađem ključeve, telefon.
I tako... posle pola sata više nemam pojma ni šta sam počela da tražim jer su me deca više puta prekinula, tražeći igračku, flašicu. I onda kad ih konačno uspavam, padne mi na pamet da i ja prilegnem i odmorim, ali to se uglavnom završi samo na zamisli, jer onda nastavim da tražim ključeve, spremam ručak, okupam se... ali kad malo bolje razmislim nemam vremena za sve to,pa je moguće uraditi samo nešto od toga.
U stvarnom životu deca su koliko slatka toliko i zahtevna.Ima trenutaka kada je vreme s njima nešto najlepše što se događa,dok ima i trenutaka kad se njihova enegrija toliko ispoljava ,da roditelji fizički to ne mogu da isprate. Zato morate da budete maštoviti i mudri da im doskočite ,a ipak udovoljite.Ja lično spadam u onu grupu roditenja koja će dozoliti sebi punu sudoperu,a srećno dete.Sudovi će se oprati kad deca pospavaju, a kad je srećno dete ono je i dobro dete.Naravno kad malo poodrastu, moćiće više vremena da provedu igrajući se sami,a do tada snalaženje s vremenom.Sada sina već mogu i da uključim u pojedine aktivnosti.Mada bebu još uvek ne.Puno je zahtevna i živahna i trži pažnju .Tako da se izgubim u svemu tome.
I kad sad sve sagledam ipak mi najkoplikovanije izgleda taj ulazak u kuću,kad sama sa decom dolazim od nekuda .
Kako bih sprečila ovu svoju neorganizovanost, odlučila sam da neke stvari promenim. Kako to izgleda , pogledajte:
1. Nabaviti kutiju za ključeve i staviti je odmah pored ulaznih vrata ,tako da i kad sam u "letećem " startu pri ulasku u kuću imam mogućnost da ih tu odmah spustim i kasnije znam gde su.
2.Organizovati mesto u ormaricu u hodniku gde mogu odmah da odložim tašnu ,da ne" luta" po kući.
3.Svesti broj obuće po hodniku na minimum( da se ne lažemo,uglavnom moja obuća pravi lom, pošto je dečak naučio da odlaže svoju obuću u cipelarnik,a ja za moju nakoko uvek nadjem opravdanje).
Za početak ovo je dosta , da ne preteram sa obavezama, jer mogu da se izgubim.
Poljubac za sve od Borike Omorike
I tako... posle pola sata više nemam pojma ni šta sam počela da tražim jer su me deca više puta prekinula, tražeći igračku, flašicu. I onda kad ih konačno uspavam, padne mi na pamet da i ja prilegnem i odmorim, ali to se uglavnom završi samo na zamisli, jer onda nastavim da tražim ključeve, spremam ručak, okupam se... ali kad malo bolje razmislim nemam vremena za sve to,pa je moguće uraditi samo nešto od toga.
U stvarnom životu deca su koliko slatka toliko i zahtevna.Ima trenutaka kada je vreme s njima nešto najlepše što se događa,dok ima i trenutaka kad se njihova enegrija toliko ispoljava ,da roditelji fizički to ne mogu da isprate. Zato morate da budete maštoviti i mudri da im doskočite ,a ipak udovoljite.Ja lično spadam u onu grupu roditenja koja će dozoliti sebi punu sudoperu,a srećno dete.Sudovi će se oprati kad deca pospavaju, a kad je srećno dete ono je i dobro dete.Naravno kad malo poodrastu, moćiće više vremena da provedu igrajući se sami,a do tada snalaženje s vremenom.Sada sina već mogu i da uključim u pojedine aktivnosti.Mada bebu još uvek ne.Puno je zahtevna i živahna i trži pažnju .Tako da se izgubim u svemu tome.
I kad sad sve sagledam ipak mi najkoplikovanije izgleda taj ulazak u kuću,kad sama sa decom dolazim od nekuda .
Kako bih sprečila ovu svoju neorganizovanost, odlučila sam da neke stvari promenim. Kako to izgleda , pogledajte:
1. Nabaviti kutiju za ključeve i staviti je odmah pored ulaznih vrata ,tako da i kad sam u "letećem " startu pri ulasku u kuću imam mogućnost da ih tu odmah spustim i kasnije znam gde su.
2.Organizovati mesto u ormaricu u hodniku gde mogu odmah da odložim tašnu ,da ne" luta" po kući.
3.Svesti broj obuće po hodniku na minimum( da se ne lažemo,uglavnom moja obuća pravi lom, pošto je dečak naučio da odlaže svoju obuću u cipelarnik,a ja za moju nakoko uvek nadjem opravdanje).
Za početak ovo je dosta , da ne preteram sa obavezama, jer mogu da se izgubim.
Poljubac za sve od Borike Omorike
Ja napravila key holder pa ga jos i dekupazirala..ali sve je lakse kad imas macku i pse :))
ОдговориИзбришиTo su prava resenja! Za pocetak - dovoljno! Korak po korak, a deca da ostanu srecna!
ОдговориИзбриши